DRUGI O NAMA 2018-03-07T22:43:21+00:00

Pogrebni orkestri na srpskim grobljima menjaju repertoar

Poslednji pozdrav uz Bajagu

Sve češće na sahranama čuju se “Tiho noći”, “Zvižduk u osam”, pa i narodnjaci “Na put se spremam, put mi je dalek”

Porodice preminulih na Zapadu u sve većem broju, poslednjih godina, žele da sahranama daju individualni pečat birajući pesme koje su njihovi dragi voleli za života. Tako se na poslednjim ispracajima može čuti rok, pop, a od nedavno i tehno – zvuci za razliku od lagane, klasične pogrebne muzike kakva se obično svirala prethodnih godina. Medju najpopularnijim pevacima za ovu priliku nalaze se, kažu, Selin Dion i Robi Vilijams, ali je sve više sahrana i uz zvuke grupe Kvin ili tehno majstora “Prodidži”. Čak 68 odsto sahrana obavi se uz specijalne želje i čvršći zvuk, ali se ipak apeluje da se sa ovom pojavom ne ode predaleko i sahrane ne prerastu u svojevrsne mini koncerte. Kod nas se ovaj trend poslednjih godina takode, pojavljuje, istina stidljivo i naravno, u srpskom stilu.

Tako se na seoskim sahranama mogu čuti i omiljeni narodnjaci preminulih u izvođenju duvačkih orkestara. Ne retko, pozdravni govor ide uz pesme Šabana Šaulića ili uz numeru “Na put se spremam, put mi je dalek”. U kolikoj meri je ovaj trend stigao i do naše prestonice, proverili smo kod zvaničnog pogrebnog orkestra na Novom groblju koji ima i svoju privatnu agenciju.

U najvećem broju slučajeva, kako pričaju, njihov duvački orkestar svira programsku muziku. U pitanju je, naravno, klasična muzika, Betoven, Mocart ili Šopen. Pojavljuju se, međutim, poslednjih godina i porodice preminulih sa različitim željama od starogradske do zabavne muzike. Tako se, na primer, sve veći broj starijih gradana sahranjuje uz “Tiho noći”, “Jesenje lišce” ili “Kad bi ove ruže male”. Može se čuti i “Marš na Drinu”,”Svilen Konac”,”Srpski rastanak” ili “Tamo daleko”.

– Traže se i šlageri, kao i pesme Senke Velentalnić, a imali smo zahtev i za “Zvižduk u osam” Đorda Marjanovića. Svima naravno, pokušavamo da izadjemo u susret onoliko koliko je u našoj moći, ali da to bude sa ukusom i ne preraste u nešto što ne bi trebalo. U Beogradu postoji još nekoliko sličnih orkestara gde je uglavnom isti repertoar ali smo čuli da je u unutrašnjosti Srbije to zaista otišlo predaleko i da se mogu čuti razne novokonponovane pesme, naročito na sahranama gastarbajtera. Nadamo se, međutim, da to neće postati opšti trend – kaže jedna od službenica u agenciji pogrebnog orkestra.

Posebni zahtevi, naravno, imaju i specijalnu cenu. Za razliku od programske muzike koja košta 2.800 dinara, posebne želje treba platiti od 3.700 dinara pa naviše.

Imali su slučaj, kako rekoše u agenciji, da je sve više zahteva za zabavnu muziku uz sahrane mladih osoba. Tako su neki tražili Bajagu, drugi pesmu grupe Leptir “Jeleni umiru sami”.

– Nije lako udovoljiti specijalnim željama. Naš orkestar nema muzičkih mogućnosti jer su u pitanju samo duvački instrumenti. Uopšte, težak je ovo posao, moramo da sviramo po kiši, snegu, suncu. Kada se sahranjuju mlade osobe, najradije bi da pobegneš, ali moraš da stojiš u stavu mirno. Šta možemo, mora neko i to da radi. Muzika i veselje dočekuju čoveka pri rođenju, pesma ga prati u životu, i na kraju, ona je opet, tu da ga poslednja isprati – kaže jedan od članova pogrebnog orkestra.

Ž. Milenković

 

PROČITAJTE ČLANAK